Budžet: Dosadna Reč Koja je Ključ Vaših Finansija
Ima ljudi koji prave velike pare a švorc su. Zvuči kao vic, ali je surova istina. Dve kuće, stan na moru, brod, kola u garaži kao da si na sajmu automobila. Uvek na ivici sa najbitnijom stavkom u svakom finansijskom sistemu: cash flow. Namerno taj izraz pišem na engleskom jer ćete na njega naići u svakoj instituciji pa i u svojoj porodici. Tok novca, dakle suma priliva i odliva ja najbitnije finansijsko merilo.
Svaka država, opština, institucija i kompanija znaju da je to merilo krucijalno. Bez pozitivnog protoka novca teško da će se usrećiti. Vaša porodica, bilo da je mikro, bilo da imate petoro dece i živite u proširenoj zajednici ekonomski zavisi od protoka novca i pitanja da li je on pozitivan ili negativan.
A kako znaš gde si? Samo uz pomoć budžeta. On je ključ tvoje finansijske budućnosti i ne postoji plata dovoljno mala da opravda ne vođenje istog. Za one koji manje zarađuju budžet je ključniji nego za velike igrače. Mlada osoba počinje budžet već na fakultetu, ne zato jer se nada nekom čudu, već ulazi u naviku da su finansije jednostavna matematika, ali ipak matematika. Ako ne pazite na svaki ulaz i izlaz u početku, teško da ćete biti taj ko odlučuje o velikim sumama
Zato me nasmeje kada mi neko kaže da bi počeo da štedi „kad bi imao veću platu". Neće. Ako ne umeš da upravljaš sa sto hiljada dinara, nećeš umeti ni sa trista, ni sa milion niti sa deset miliona. Troškovi imaju magičnu osobinu da rastu tačno onoliko koliko i prihodi, i još malo preko. Ekonomisti to zovu lifestyle inflation, a naše babe su to zvale „koliko para, toliko muzike", samo naopako.
Svaka ozbiljna kompanija na svetu ima bilans uspeha. Prihodi gore, rashodi dole, razlika je profit. Direktor koji ne zna koliko firma troši mesečno biva smenjen na prvoj sednici odbora. A većina ljudi vodi svoje domaćinstvo tačno tako: pojma nemaju gde odlazi trećina plate. Pitaš čoveka koliko mesečno potroši na dostavu hrane, kaže „ma nešto sitno". Otvori aplikaciju banke i vidi cifru od 25.000 dinara. To „sitno" je na godišnjem nivou često cela jedna plata bačena na hladne pomfrite.
Postoji dramatična razlika između onoga što možete da potrošite a što možete da priuštite. Ono prvo lako saznate kada uđete u minus. Poenta je u onom drugom. Možete da priuštite samo onaj novac koji ostane nakon odvajanja novca za štednju i budućnost. Ako nemate taj pristup teško do finansijske slobode. A do cifre šta stvarno možete da priuštite ćete doći samo uz pomoć budžeta. Nakon samo nekoliko nedelja vođenja istog brzo se uvidi jedna stvar: „sitni troškovi ubijaju finansijsku sliku“.
Retko ko ima problem jer mu je neka velika stavka iskočila. Ima i tih slučajeva ali uglavnom su te dve kafe i „jeftina majica“ problem. Sitni troškovi su kumulativno veliki, i najveći problem je što se oni ponavljaju iza dana u dan, iz meseca u mesec a onda i iz godine u godinu. Poenta budžeta je da njih „uhvatite“ i ograničite potrošnju na dalje. Uvek se svi iznenade svojom potrošnjom, a onda shvate da je jednostavno da kontrolišu te viškove, od kojih će doći vaša štednja, i ultimativno investicije.
Prvi korak je brutalno jednostavan: trideset dana zapisuj svaki dinar koji izađe. Ne menjaj ništa, ne moraš da se odričeš, samo gledaj. Ovo je faza dijagnoze, kao kada lekar prvo traži analize pre nego što prepiše terapiju. Ima dosta aplikacija, čak i onih koji su regionalno napravljene i dosta ih je besplatno. Probaj ih nekoliko u tom prvom mesecu dijagnoze. Moj savet je uradi prvo mesec „ručno“, u excelu ili papiru da vidiš jasno svaki trošak. A od sledećeg, kada su troškovi prošli analizu odluči se za jednu.
Dobro analiziraj stanovanje, prevoz i hranu. Kod većine ljudi te tri stavke gutaju preko dve trećine prihoda. Vidi da li ti je stanarska situacija prilagođena prihodima. Da li ti automobil potroši mnogo više novca nego što misliš.
Srž cele priče, po meni, je princip star koliko i novac. Svakog meseca, onog dana kada legne plata, prvi „račun" koji plaćaš si ti. Deset, petnaest, dvadeset procenata, koliko god možeš, skloni na stranu pre nego što platiš ijedan drugi trošak. Probaj da automatizuješ: trajni nalog koji pareprebaci na štedni ili investicioni račun istog dana kada stigne plata. Ono što ne vidiš na tekućem računu, to i ne potrošiš. Zvuči kao trik za decu, ali ovaj trik je izgradio više penzija nego sve finansijske teorije zajedno. Neka to bude svetinja koju prvo ispoštuješ. Nikada novac za štednju i investicije ne sme biti na istom računu.
Većina ljudi radi obrnuto: troši ceo mesec, pa štedi ono što ostane. Na kraju meseca ostane tačno nula, svaki put, kao po zakonu fizike. A često se ode i u minus. Redosled operacija je cela tajna. Štednja pre potrošnje uvek pobeđuje potrošnju pre štednje.
Ako voliš okvire, klasična podela kaže: polovina prihoda na ono što moraš, trećina na ono što želiš, a bar petina na sebe, u štednju i investicije. Brojke prilagodi svom životu, princip nemoj. U regionu, sa našim platama i našim cenama, možda kreneš sa deset procenata umesto dvadeset. Nije bitno odakle kreneš, bitno je da mašina radi svakog meseca bez obzira na sve. Što ti karijera dalje odmiče, deo štednje i investicija mora da raste. Ako ne raste svakih pet godina, to ti je prvi znak da stagniraš.
Zašto se mučiti za par procenata? Zato što tih par procenata, pušteno da radi decenijama, menja klasu kojoj pripadaš. Pisao sam već o kamati na kamatu i mimovi su leteli, ali matematika ne haje za mimove. Dvesta evra mesečno, uloženo u indeks fond razvijenih berzi koji istorijski vraća oko deset posto godišnje, posle četrdeset godina je preko milion evra. Bez nasledstva, bez lotoa, bez genijalnosti. Samo dosadan trajni nalog i strpljenje.
Budžet je motor te mašine. Bez budžeta nema viška, bez viška nema investiranja, bez investiranja radiš do smrti. Zato je budžetiranje najvažnija finansijska veština koju čovek može da savlada, važnija od biranja akcija, važnija od tajminga tržišta, važnija od svega o čemu se snimaju YouTube klipovi. Niko ne pravi klipove o trajnim nalozima jer su dosadni. U toj dosadi je poenta.
